IMAM TRIDESET ČETIRI GODINE, DVOJE DECE , UDATA SAM I IMAM SKLADAN BRAK

0
254

Imam trideset četiri godine, dvoje dece, udata sam i imam skladan brak. lako sam dva puta rodila, nisam dozvolila sebi da se zapustim. Mogu za sebe da kažem da dobro izgledam,neki čak kažu da sam atraktivna.

Imam dugu crnu kosu, i dalje imam telo devojke, najviše zahvaljujući redovnim odlascima u teretanu i koliko je god moguće zdravom životu.Imam relativno male grudi, nisam dojila tako da se ni na njih trudnoća nije odrazila. IŠla sam kroz život svesna svojih atributa, ali bez ikakve želje da ih koristim osim za zadovoljstvo koje sam redovno pružala svom suprugu koji je mojih godina.

Loading..

Zaposlena sam u jednoj velikoj bolnici više od deset godina. Nikada, ni kada sam bila sasvim mlada i neudata, nisam čak ni koketirala sa kolegama sa posla, duge noći koje sam provodila u noćnim smenama koristila sam da se što više posvetim pacijentima. Važila sam za vrednu osobu, kolege i koleginice su me volele, verovatno i zbog toga što se uz moje ime nikada nisu vezivale nikakve pričice koje su tipične za sve velike muško-ženske kolektive.

Pre nekoliko meseci dobili smo četiri mlada lekara na specijalizaciju. Jedan od njih se isticao svojom visinom, atletskom građom, širokim ramenima i snažnim rukama. Imao je kratku crnu kosu i neke vatrene crne oči. Više je ličio na neko božanstvo koje je zalutalo među nas obične smrtnike, nego na tipičnog lekara. Bio je sigurno sedam-osam godina mlađi od mene. Uvek je bio izuzetno ljubazan prema pacijentima i kolegama.

Šarm i ljubaznost koji su prosto izvirali iz njega delovali su kao pozitivna terapija na sve oko njega. Naravno, moje mlađe koleginice su se lomile koja će što više vremena provesti u njegovoj blizini. Starije koleginice bacale su kradomice poglede na njegovo mišićavo telo i izbočinu na njegovim pantalonama, i tiho uzdisale.

NE PROPUSTITE:  ZVIJEZDA FILMOVA ZA ODRASLE PODIJELILA UŽASNU ISPOVIJEST: Režiser me je ponudio kafom pa odvukao u SOBU ZA PRINCEZE!

Meni lično se kod njega dopala njegova preduzimljivost i očigledna posvećenost poslu, trudio se da nauči što više, stalno je imao gomilu pitanja vezanih za posao. Pošto sam bila jedna od najiskusnijih sestara na klinici, bilo je i prirodno što smo često kontaktirali. Sve to je bilo strogo poslovno, mada moram priznati da se nisam osećala neprijatno u njegovoj blizini.

I posle nekoliko meseci koje je proveo u našem kolektivu, ostao je imun na sve pokušaje mojih saradnica da pređu barijeru poslovnog odnosa. Načula sam da su mu se neke od mlađih koleginica i otvoreno nudile, ali bez uspeha.

U početku sam mislila da samo uobražavam, ali mi se učinilo da se u poslednjih desetak dana pogled njegovih crnih očiju zadržavao malo duže nego što je pristojno na meni, njegova ruka bi mi dotakla leđa i zadržala se tu neki trenutak dok sam mu objašnjavala stanje nekog pacijenta. Meni su kroz telo počeli prolaziti prijatni žmarci od njegovog dodira.